Nekada davno, bejaše jedna zemlja negde izmeđ' istoka i zapada. A u toj zemlji jedan i jedini prsten moći. Vođa ga ponosno nosaše i bejaše apsolutni gospodar svega u svome domenu, a prsten se prenosaše sa učitelja na učenika.
I dođe prsten u ruke jednoga gospodara koji voleše vlast iznad svega. Njemu beše posebno dragocen i prekrasan. Toliko se vezaše za njega da postaše jedno. Zameri se okolnim gospodarima, a svojim narodom vladaše čvrstom rukom i, kako sam često isticaše, dostojanstveno uz pomoć hordi Orka u plavo obučenih. Ti Orci premlaćivahu narod gumenim produžecima za ruke, polivaše ga vodom i gušiše smrdljivijem gasom od koga suze polaze.
Moćni čarobnjaci sa zapada, ne mogavši više to da podnesu, rešiše da toga gospodara oteraju, udružiše se i podigoše svojom magijom moćne ptice i zmajeve da munjama i gromovima sprže taj narod te tako gospodaru da naude. A narod ne videše odmah genijalnost čarobnjaka i omrznuše ih u prvi mah. Gospodar zatraži pomoć moćnog čarobnjaka sa istoka, ali njegova mađija slaba i neprimetna bejaše, verovatno jer dosta se on napi svojega pića od krompira.
Nekoliko leta prođe i oteraše zloga gospodara, čije se ime ne izgovara, u daleku kulu gde on i okonča. Pucnuše prstima i zli Orci plavi odjednom postaše dobričine. Njegovo pleme crvene boje, predvođeno njegovim omiljenim slugom mezimcem, čudnim bićem koje bi mnogi nazvali Golum da ne beše okica gude i glave dosta nalik toj ukusnoj životinji, ode u neku rupu se zavuče jedva nosa promolivši. A dadoše da se ta moć razbije u nekoliko manjih prstenova dok glavni i dalje mogaše ostale da kontroliše. Narod bi trebalo da odabere onoga koji će taj prsten nekome dodeliti. I tako šetaše se prsten od jednog do tog istog jednog, jako sporo.
Ali, svi su se obmanuli...
Iako starog vođe više bilo nije već mnogo leta, njegov duh i dalje življaše u tom prstenu, ali i na druge se preneo. Svi, koliko god mali deo moći da imaju, ponašahu se kao i on. Narod popizdijaše i očajan, obrati se Nekromanseru, čarobnjaku povezanome sa svetom mrtvijeh, a ovaj prsten dade krmolikome učeniku. A ovaj, predugo u blizini staroga gospodara i prstena i pod njihovijem uticajem, ga brzo prigrabi kao najdragocenije.
Crveno pleme je ponovo glavno, plavi Orci se množe ali sada tuku po sve praznijim kesama za novac. Narod u mrtvilo zapade dok Družina Prstena orgija li, orgija.
Svet se promenio. Osećam to u vodi. Osećam to u zemlji. Osećam to u vazduhu.
Ali ne i u ovoj zemlji izmeđ' istoka i zapada.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
6- oktobar nama treba +
Skroz dobra defka. Ne čita se ljudima...
Kako matorim, tako više naginjem, khm, ekstremnijem i radikalnijem rešavanju pitanja naših političara. Hvala
Jako kvalitetno.
+
Baš fina. +
Nego, Džoni, ne znam što njih pominjemo, ovo je čist plod fikcije, mislim, epska fantastika, ne znam otkud oni iskočiše... Da je naslov bio"Srbin: neočekivano putovanje" pa 'ajde...
:)
Đe si, Radoje Domanoviću :-)
Gospodar permanentno guzaše vascijeli narod.+++
Nije Radoje, mada, tast mi se tako zove. A kad pomenu, njegova majka je iz istog sela odakle i Domanović... Hm...
:)
Kraj se ne nazire, iako kažu da je davno počeo.
vrlo lepo.
ponovo pročitah, sad mi je još bolja nego jutros
Dobro je ovo mudonjo, samo sto je u poslednjih 15 godina najmanje plavih orka bilo baš kod onog prvog. :) +++
Odlična brale.