Slušaj me dobro, sinak, danas će ti tvoj Sofronije pričati o dominantnoj ljudskoj osobini. Ljubav? Kod nekih ljudi - da, ali mislio sam na dominantnu. To JE gramzivost i pohlepa. Ne, sinak, nisu to dvije osobine, već jedna gdje se gramzivost odnosi na materijalnu, a pohlepa na duhovnu stranu jedne te iste osobine.
Čuo si sigurno za Aleksandra Makedonskog. Taj je bio toliko pohlepan, da je osvojio čitav njemu poznati svijet i pola do tada nepoznatog. I krenuo dalje. Pusti one priče da je umro od groznice ili da je otrovan. Ubili ga njegovi k'o kera kad su procijenili da su otišli tako daleko da će im život uskoro postati prekratak za povratak.
Napoleon - porazi Pijemont, porazi Austrijance, tuci se po Egiptu, pripoji Belgiju. E, 'aj' sad malo na Ruse.
Hitler - zavedi diktaturu, sklopi pakt sa Italijom i Japanom, zauzmi Evropu, ovladaj resursima, potamani Jevreje. E, 'aj' sad malo na Rusiju.
Stiv Džobs - daj još, daj još, postani prvi, daj još, zaradi toliko da ne možeš potrošiti za 1000 života, daj još, daj još, razboli se, ali daj još i crkni ali ne daj ništa za humanitarne svrhe.
Vidiš, sinak, čovječanstvo je živjelo u brojnim sistemima. I svi su oni počivali na pohlepi. I ovaj sistem, kapitalizam, koji gramzivost i pohlepu naziva ambicijom i preduzetništvom, propašće jednog dana. I izgradiće se drugi. I počivaće na pohlepi. Opet, ponovo.
Moral? Ne, ne, ne, sinak, potpuno pogrešno, potpuno pogrešno! Zar ništa od ovog nije ušlo u tu tvoju glavu bez kapice?
"Mnogi bi prodali ćaleta i kevu za cipelu levu.
A, za desnu, prodali bi sestru..."
