Grana Padano

Zima. Bleja. Skuplja se ekipa. Šonetu zvoni telefon.
Đole, (ispostaviće se):''.......!!! ............!!!.......''
Šone:''Ne seri? Kako bre? I?''
Đole:''....... . ........ . ..........''
Šone:''Auuuuuuuuu!''
Đole:''...... . ....... . .......''
Šone:''Ali, kako sad, krv ti jebem, uff, auuuu, dobro, dobro, smišljam nešto pa javljam, auuu, lerma...''
Đole:''.....rouming..... .......ne mene......ovih dva minuta već je.........''
Šone:''Dobro, bre, 'ajde.''
Šone se okreće ka nama:''Navatali Žuleta na granici mađarskoj. Skinuli ga s busa kerovi.''
Šta skinuli? Kako bre? Šta je, bre, bilo? Lepo, lav je popio pola flaše one Urketove šljive i ispegl'o se po ženi od nekog lika. Od Beograda? Da, od Beograda, kaže Đole da je sam osušio pola flajke. Kaže ne može nikad da zaspi pa kao malo da šurne i do jaja, nego nije ni jeo ništa, još su svarili vuspra negde kad su stali pred Mađariju na pljugu i to, i tu ih snimio onaj lik što mu pegl'o po ženi. Kaže, lik pizdeo kako je ovaj koman, ovo-ono, kako mu urla tu sve vreme, ma haos. Kenj'o, bre, pred carinicima i ovi ga izvedu nekako iz busa, našli mu 30 ća unka što su poneli za skijanje. Auuuuu............ Znači, Grana Padano...... jebem mu mater... Ma da, nego, rek'o mi Đole da ne zovemo na njegov telefon zbog rouminga, nego na Bosketov, on ima službeni. Kaže, još su tamo, na prelazu, nešto pokušavaju. Ma jebem ti Francusku, bre, koj' kurac nisu na Kop otišli, jebala ih Francuska!