
Лик који увек посматра, али никад није директни корисник апарата у кладионицама. Цео дан проводи у кладионици и увек забоде себи место како би имао увид целог ентеријера. Када види да лику који игра апарат иде од руке са ударањем оних дугмади, почиње да заснива дијалог, чија је тема најмање битна, надајући се да ће га засмејати и да ће од укупног износа који је освојио лик који је играо дати барем за чипс. Уколико посматра лика који игра а није повезао ни оно што је он видео да би могло бити повезано са краја просторије, њему не придодаје чак ни поглед.
Лик: Паф, паф.. трас! То!
Г: Браво! Сад си му јеб'о кеву! Идемо бре!
Лик: Опусти се човече, и није нека сума..
Г: Ма само дери!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.