Da zaljubih se znao sam istog trena, videh je u pozorišnom foajeu, štrikano je nosila, ja zamišljah kradom šta krije, šta se krije. šta sve krije.
Ponudih joj buhtlu sa džemom, ili nekom glazurom samo pekaru znanom, nemam žvalje uzmi je moje sudbine švaljo.
I tako u sumrak šetasmo,
O, astmo, o, astmo - podmukla bolesti, disati mi grudi ište, voleli smo pozorište.
Na prozoru simsa puzala je glista, da li je čista pitah se dok gola ležala je ista, ne glista nego ona - njena bista. Blista... blista.
Dehidrirao sam, treba mi neke tečnosti, dotakao sam deo večnosti, ona je moja muza, muzeti bih volio, mezeti ipak ti, treba ti snage.
Ne moram jesti, ona beše moja hrana, moja isprepletana dijadema, uskomešana morska pena, opsena, žena koje nema.
