Guzogled

1. Радница у фирми, 23 године у дупету. Чврстих 23.
- Шефе, где стоје папири?
- Ено, у оној полици тамо, доле. Ту.
- Хвала!
- Хвала теби што си толико ажурна. (одмерава њен ход до полице, затим спуштање и трћење - антистрес терапија).

2. Долази нови радник, тражи папире.
- Шефе, нестало нам папира у фотокопир машини.
- То ти мислиш. Није нестало него сам ја склонио.
- Добро, него да узмем... (примиче се доњој полици).
- Где су пошао?
- Па, по папир. Колегиница ми је рекла да овде стоје...
- Ту стоје папири за њу, не и за тебе. За тебе су у тој горе полици. Ту. Немој да узимаш цео рис, расипниче!
- Ви баш волите да штедите.
- Не, јуноша, него волим када колегиница три пута долази по папир.
- Не разумем.
- Кад порастеш до шефа, кашће ти се само!

3. Она радница из тачке 1. долази код шефа:
- Шефе, зашто ја узимам папире сама из доње полице, а моја старија колегиница Смиљка, добија папире на руке? Зашто је она повлашћена?
- Види, Смиљка је стара жена, пред пензију и ја као шеф морам да испоштујем њене године и њено здравствено стање. Па, какав бих ја то шеф био када бих допустио мојој радници са болном кичмом да се сагиње?
- Па, Ви сте диван човек! Бојала сам се само да нисам ја нешто крива.
- Наравно да ниси, ти си наш највреднији радник. Узми сад рис папира и однеси га Смиљки, она ће знати да цени твој поступак.
- Са задовољством, шефе!
Шеф ће у себи - (Задовољство је обострано, колегинице).

4. Директор се обраћа шефу:
- Симо, рече ми Јована да Смиљки предајеш папире на руке, јер има болну кичму? Од кад то?
- Ма, немам појма, то сам претпоставио због година. Замисли да ми се Смиљка натрти да узме папире - прво би ми њена гузица величине Казахстана помрачила цео дан, друго би јој сисе испале на под и треће, ништа мање битно - највероватније би јој се укљештио нерв између петог и шестог пршљена, па би ми тако натрћена са испалим сисама кукала све док не дођу ови из Хитне да је воде. Нисам луд!