Hajduk Stanko

Knjiga njegovog kafanskog visočanstva (jednog od mnogih) Janka Veselinovića, koja je (valjda još uvek) obavezna lektira, a čiji glavni lik je prikazan kao evergreen potpuna pozitiva i ideal svakog Srbina u bilo kom vremenu od 19. do 29. veka.
On je pošten, vredan, odan porodici, prijateljima i narodu, ali kada ga ti isti prijatelji grdno zajebu u životu, jer su želeli da mu otmu ribu, odlazi u hajduke, postaje ratoboran, neustrašiv, i sposoban da ubije Turčina na stotinak različitih načina (jer su, naravno, Turci sve zakuvali). Zapravo, to je najpre testirao na svom eks najboljem ortaku, Lazaru, koga nije znao kako će da liši života, pa mu je najpre pucao u leđa, da bi mu potom odsekao glavu. Posle se pridružio ustanku, učestvovao u Boju na Mišaru, a onda je pisac fast fowardovao priču na 1813. godinu i Stankovu smrt u Bici na Ravnju, gde je stradao hrabro pokušavši sa jedinicom svog pobratima da zaustavi Turke.