Recenica koju izgovara vidno iznervirani Kinez kada u jednoj kineskoj radnji provedes pola sata (metaforicki, jer i da hoces ne mozes bog mirisa) trazeci nesto sto bi vredelo tih 200-300 dinara, a na kraju se neckas i odlazis ´ladnokrvno ostavljajuci ga bez para koje bi zaradio prodajuci maglu, predmete za jednu upotrebu, koji kad malo bolje razmislis i nisu tako jeftini s obzirom na dugotrajnost.
Setas tamo-amo, prolazeci pored njega i praveci grimase. Njemu je prekipelo i sada, svojim kakvim-takvim poznavanjem srpskog jezika stavlja ti do znanja da nisi pozeljan u njegovoj radnji.
"Hoces kupis-kupi. Neces? Napolje!"
