Stanje duha jednog džentlmena koji iz poštovanja prema ženskom rodu zanemaruje sopstvene fiziološke potrebe.
-Šta si uradio sinoć sa Majom? Rano ste napustili prostoriju.
-Ma, ništa...Ne da, pa ne da!
-Pa koliko si vremena imao sinoć, mislio sam da će biti isprobana i Kama Sutra i Kama Prekosutra!
-Ma, pusti...Prvo sam potrošio sat vremena dok sam našao parking. Ovaj narod ništa ne radi, samo se jebe! Odveo sam je na kraju u šumarak u kom nisam bio od srednje škole i gdje sam, gle čuda, našao malo mira. Krenem ja polako. Znaš nju-glumi finoću. Oslobodim je brusa, ispoštujem joj i jednu i drugu sisu. Zatim ruka pod dejstvom gravitacije krene prema dole. Počinje priča kako nije ona takva, kao, šta sam mislio. Manevarski prostor mi sužen maksimalno. Na njoj neke farmerice, kao da je rođena u njima! Ne znam kako diše uopšte. Ne znam šta nisam radio. Pričao bajke. I Crvenkapu i Tri praseta i Trnoružicu, kumio, molio....ništa. U toj raspravi prođoše dva sata pa sam je odvezao kući.
-Koji si ti bizon! Bili ste daleko od grada, bez signala na mobilnom. Umjesto da joj otvoriš vrata i kažeš: "Ili ja ili medvjed" ti se vraćaš neobavljena posla!
-Nisam ja takav... Hoću da hoće!
