Hoću možda ja da vozim?
Глас разума. Реченица коју вазда изговара једина особа која нема положено, често дете родитељима, осуђено да води рачуна о организацији превоза.
-Тата, кад крећемо?
-За 15 минута.
-Онда је крајње време да престанете да лочете. Хоћу можда ја да возим?
-Свадба је, сине, сви пију.
-Ви слободно изгините, ја идем таксијем.
+21 -5 = +16
