U Srba, izraz "hodati go po stanu" predstavlja paradigmu samostalnog života. Dete koje odrasta u skladnoj porodici želi da se osamostali onog trenutka kad dobije iskonski, urođeni instinkt za razgaćenim šetanjem po stanu. Samo dve ljudske potrebe prethode ovoj: potreba za hranom i potreba za razmnožavanjem.
Primerci Srba su spremni da daju polovinu svojih primanja samo da bi zadovoljili ovaj hir.
"E, dobro je bilo živeti sa kevom i ćaletom, ali jebiga - završio sam faks, zaposlio se, iznajmio gajbu za 500 evra, 'oću brate da 'odam go po stanu...."
"Blago tebi..."
"Tašta mi je bila u poseti dve nedelje, i najzad je sinoć otišla.... jedva sam dočekao, malo da se opustim, oću bre da 'odam go po stanu..."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
I ova je dobra. +++