Zna da bude jako stresno. Uveče pred spavanje uključite tv na dugme, i u tako klečećem ili sedećem položaju krenete da tražite neki kanal koji će vam pružiti odgovarajuću sadržinu za istovremeno raspoloženje. I, čini se da ste ga "uboli" jer se na Ejdž Bi O-u daje onaj film čiji kraj prošli put niste mogli da odgledate jer je nestalo struje, u rikverc se vraćate u svoj topli (hladni) krevet. Šćućurite se, i posle jednog minuta i 45 sekundi, film se završava! U prvom trenutku ste zapanjeni, zatim sledi razočarenje jer o5 morate da ustanete i promenite kanal, jer odjavna špica filma zna da traje čitavu večnost. A vas baš zabole da čitate ko je sve tu glumatao, producirao, režirao... Zatim mrzovoljni ustajete i o5 ponavljate mali ritual... Prvi kanal, Gnevnik! Menjate! Drugi kanal, neko palamudi o Karađorđu. Dosadno. Da i dalje postoji Treći kanal, tu biste se verovatno i zadržali. Ali, avaj, idete dalje. Pink. Dalje!! (Poluzatvorenih očiju, u sebi već psujete i zamišljate sebe kako ležite sa daljincem u ruci i menjate kanale, dok se vaše usne blago smeše, i curi vam voda na usta, kao da zamišljate neku golu cicu/cicana). Sledi Foks, pa Avala... Šibate dalje! Kapci vam se već spuštaju i snaga ističe. Nailazite na Diskaveri, e! tu vidite kako neki ludak testira da li je bezbolnije skočiti u seno, blato, ili vodu... Odlučujete da ostanete na tome, ionako ste već u prvom snu. O5 se vraćate u ohlađen krevet, i sa ne tako velikom pažnjom preblejite još 3 - 5 minuta. Zatvarate oči. Kraj.
