
Бучни начини за једење хране, који (не) иритирају баш све око дотичне особе, уз неретко прштање супе/воде/сока из уста, заборављање коришћења прибора и испадање комадића хране свуда унаоколо. Степен изиритираности је обрнуто сразмеран степену наклоности према тој особи.
Ручак:
Којадин: Е, знаш ону малу (једе супу-срррррррк, ках, пљуц), брате, што живи тамо на Вождовцу?
Станислав: Коју, јел ону што ти се свидела прошле недеље, са журке?
К: Ту, ту (Главе забодене у тањир, не дижући је, жустро узима залогај меса хитро га набадајући на виљушку, журно гутајући попут кокоши-мљац, мљац, све се ори. Загриза део, остатак меса пада натраг у тањир-пљас, и сос се разлива по столњаку и његовој кошуљи. Пљуцка кошчице.).
С: Да, шта с њом, јел било нешто? Јеси ли успео да је смуваш?
К: (замишљен одлаже тањир и узима јабуку-врхунац ужаса; загриза је тако да пуца све под зубима-хрс, хрс, хрс) Ма јок. Синоћ смо ишли на вечеру и рекла ми је да сам свиња, да јој се гади да ме гледа и слуша док једем.
С: Брате, што, па тако сви једу, ма пусти је, нека мала принцеза, она би све на ноте и са кашичицама и виљушкицама... Ја не примећујем да ти чудно једеш.
К: Хвала брате. (Узима криглу пива. Потеееег... Глу-глу-глу... Клокотање у грлу већ постаје неподношљиво за слушати.) Станислав не реагује.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+