Двочасовна ретроспектива домовинског рата. Уобичајни жанр вуче на тешки соцреализам из Титовог времена, наравно прилагођен данашњем времену (убачени су пропали ратни хероји, мудри пијани Далмоши, пајдомани и још пајдомана).

Има неке сличности са српским филмом, јер се радња своди на ликове који циркају и пуше буксне у крају, речник им се своди на пушење курца, јебање мајке и обедовање гована, додуше без Сергеја Трифуновића у главној улози. Носиоци радње су главни јунак коме су Срби рокнули ћалета и његов старији буразер, који је остао инвалид јер је нагазио на српску мину марке "Први Партизан Ужице". Неизоставни карактери су такође, главни мафијаш негативац коме је кева Српкиња, највећи пајдо, чији ћале се још увек куне у стару Југу, и неки чист Хрват издајник, који сарађује са Мишковићевом филијалом Делте, за тровање хрватске младежи синтетичким дрогама, из погона у Великој Плани. Слагање сцена је једноставно. Комбинација пуцања у вену, певања Динамових песама, флешбекова о ћалету кога су код Сиска заклали четници, махање шаховницама, хумористичких сцена (где је једино смешно то што је неко некоме опсовао мајку четничку), и финалног пуцања у вену, где режисер у крупни план убацује шприц на којем пише "Здравље Лесковац". Ту су понекад и један до два лика, који гле чуда, немају никакве везе са Србима. Они обично свирају неки панк, само варе, не пуцају се у вену, а остали их прозивају да су четници. У филмовима слабијег квалитета, главни јунак рокне српског дилера, буразеру и кеви купи стан на тргу Бана Јелачића, нађе рибу, и са њом се одсели у Сиднеј. У овим реалистичнијим, главни јунак овери у јавном ВЦ-у од српског пајда, а на са'рани му свира "Херој улице" од Прљавог казалишта.

Ono sto su nekada hrvati snimali,sa srpskim glumcima,srpskim reziserima,srpskim scenaristima,a zvao se hrvatski samo zato sto se snimao u Zagrebu,Splitu ili Puli i zato sto su sporedni glumci ili statisti bili hrvati!
Filmovi koje su snimali bez srpskih glumaca,ni hrvati nisu hteli da gledaju,pogotovo komedije u kojima se ,verovatno trude da razvijaju katolicki smisao za humor,koji je toliko dosadan,da ti posle takve komedije ,dodje da dignes ruku na sebe.Daleko od toga da u Hrvatskoj nema dobrih glumaca,ali oni mogu da zablistaju samo u nasim filmovima....

Film u kome su svi Hrvati pesnici, slikari ili istoričari umetnosti, a svi Srbi vojna lica. Ako nisu vojna lica onda su bodi bilderi ili imaju neko slično agresivno zanimanje