Humanitarac

Po defaultu stranac koji je dosao na Balkan da zgrne lovu i u proseku zaradjuje 5000 do 8000 eura mesecno u zavisnosti u kojoj organizaciji radi. U svojoj zemlji nikada ne bi mogao toliko da zaradjuje jer je:
-neobrazovan
-debeo i na ostale načine neugledan, bubuljičav recimo
-neduhovit
Pored soljenja pameti i pokušaja da otpočne uzgoj kikirikija u Leskovcu iako mu sve babe koje intervjuiše na terenu kažu: „Neće ti toj uspe sinko, mi smo ovdena navikli na papriku“, bavi se ponekada i špujuniranjem za smešne obaveštajne službe Miki Maus zemalja zapadne Evrope u pogledu političkog i vojnog uticaja, kao što su pre svega Švajcarska, Austrija, Luksemburg, Republika Irska ili Poljska u zadnje vreme (ozbiljni špijuni ozbiljnih zemalja ne rade ništa sem toga).
Voli Beograd najviiše na svetu jer se za male pare provodi 16 puta bolje nego u svojoj zemlji a kad mu i to dosadi upali službeni džip i skokne do Sofije.
San debelog humanitarca je da se oženi srpkinjom što bude obično sponzoruša iz Lajkovca koja mu je bila prevodilac i pokazuje je mami i tati iz Bazela u pauzi izmedju dve misije u Sudanu i Jugoistočnoj Osetiji.
Ono što je poglavici galskog sela u Asterixu najveći strah, da mu nebo ne padne na glavu, humanitarcu je strah od moguće misije u Izraelu, gde opet postaje golo govno, lokalno stanovništvo (Jevreji) ga ne jebu dva posto, a sve je skuplje nego u Londonu.