Pomisao svakog pojedinca, koji zaključi da je džabe gledao film do kasnih sitnih sati,i onda se razočarao.Kao da ga je nešto teralo da gleda dalje,jer kao da će se nešto desiti što nije ni očekivao na malom kockastom ekranu,kao da će svima imati želju da prepričava ono što se desilo sinoć kao "jedini preživeli",kojeg umor nije uspeo da odvuče u ambis snova,dok su svi spavali.
I kakav je bio sinoć film?
-Ma,nikakav!
Što nikakav!?Zasp'o si u pola pet sinoć,mora da je bio neki dobar film.Kako se završio?
-Ma,ovaj onog ubio ova,se s' onim razvela i doš'o Muja i posr'o se na scenu!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.