Krajnji sadijum prihvatanja svoje hude sudbine. Tri ujutru je. Za par sati imate histericno idiotski ispit i spopadaju vas suicidne misli. Ne mozete da razumete da je iko sastavio knjigu tako besmislenog sadrzaja i tog nivoa elementarne nepismenosti. U glavi vam je samo ono staro dobro 'ovo nikad u zivotu nece da mi treba, ovo nikome u zivotu nikad nije trebalo!'. Elem, tu je greska. Autoru idiotizma koji trenutno izucavate je to itekako bilo potrebno. Covek je ipak nekako morao da se dokopa trenutnoga zvanja u akademskim krugovima.
ja: koje je ovo sranje, ovo mi ni za sta ne treba u zivotu:(
moja majka(po zanimanju dr nekih nauka): cuti sine, neko je i na tome morao da doktorira...
