Pesma koja ne može da zaobiđe ni jednu audiciju za talente u pevanju, a bira se po sistemu-što lošiji pevač, veća verovatnoća da će da je odabere.
Najveći problem se javlja zbog narodne zablude da neke ovdašnje pevačice(što prave što samoprozvane ) imaju raspon od tri, četiri, pet šest, osam oktava, po sitemu "Uzmi koliko ti duša ište", a da pritom ne prave razliku između fiziološkog raspona-onog koji podrazumeva svaki zvuk koji možete da prizvedete, bio to jecaj, vrisak, urlik, podrig i sl., i muzičkog-onog koji podrazumeva i neki vokalno-muzički kvalitet tog zvuka. Da razjasnimo, muzički opseg najboljih pevača je oko 2,5 oktave maksimum, a onih za koje kažemo da mnogo dobro pevaju oko 2 oktave.
E, sada, vidite, kada neko ko nema ni dve oktave raspon odluči da peva ovu pesmu, u trenutku kada dođe do dela gde treba da skoči za pune dve oktave, on ostaje nemoćan i počinju da iskaču vrisci, pisci i svi ostali zvuci koji se u muzičkom svetu nazivaju "buka".
Međutim, niko se posle nastupa ne kaje zbog svog izbora. Kao što za dobrog kockara ne postoji loša kvota, tako izgleda i za lošeg pevača ne postoji toliko dobra pesma da je on ne može otpevati.
http://www.youtube.com/watch?v=4G3vwP5JPvQ&feature=player_embedded
Jedan, ali dovoljan.
