Jedan mali impuls koji se iz nepoznatog razloga preneo sa jednog neurona na drugi,a zatim treci i cetvrtiti pa na njih nekoliko hiljada, bljeskom je osvetlio neku smesu u umu.Ideja je rodjena.Sad je samo pitanje sta uraditi sa njom.Da li je sprovesti u delo ili pustiti da polako izbledi dok se probijamo kroz svakodnevicu?
Neke od mojih najvecih i najboljih ideja nisu naisle na razumevanje i odobravanje,nisam imao kome da ih prenesem,niko nije zeleo da ih cuje.Zvucale su smesno i detinjasto,mastarski.Neko nas naziva sanjarima i savetuje nam da se vratimo u stvaran zivot gde je potrebno jednostavno pratiti komadne i izvrsavati naredjenja.Kognitivno razmisljanje nije pozeljno.Bilo da smo na faksu,u skoli,na poslu ili kopamo kanal za vodovodne cevi, tek poneko zeli da mislimo svojom glavom!
Ako ipak odlucimo da iskru upotrebimo da bi zapalili pozar onda su potrebna muda!i to muda k'o u plavog kita!
Jeste! Pičke! Ubijaju kreativnost! Počevši od roditelja pa sve do škole i šefova koji traže da sve radiš po šablonu i onako kako ti si naredi. Ubijaju divergentno razmišljanje.