Ukratko, idolopoklonstvo je klanjanje idolima, kao što i sama reč to kaže. Još od davnih vremena kada su ljudi verovali u više bogova i gradili hramove sa kipovima božanstava pa do današnjih dana idolopoklonstvo traje. Jedina je razlika u tome čemu se ljudi klanjaju kao svojim idolima. Poznajem ljude kojima su materijalna dobra uvek na prvom mestu i koji više vole svoj automobil nego rođeno dete. Za takve ljude je automobil idol kome se vredi klanjati.Postoje i druge materijalne stvari kojima se ljudi klanjaju, ali u osnovi svega je novac. Za novac se sve radi i ne postoje nikakve moralne prepreke da bi steklo što više materijalnih stvari u koje će se gledati kao nekada u kamene kipove u mnogobožačkim hramovima. Tek,kada se dođe do kraja života shvati se istina da je borba za materijalnim unapred bila izgubljena jer gde god da se odlazi po završetku zemnog života nijedna osoba ne ponese ništa materijalno sa sobom. Ponese samo ono što je gradila u svom srcu, svojoj duši i ponese ono što je gradila u srcima i dušama svojih bližnjih.
Sve najbolje vama želi, vaš prijatelj NesaDeBeli
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.