Il pod konac, il uz kurac

Произвољни Живадин склапа регал. Као и сваки домаћин, мало-мало се на дневној бази завлачи у подрум-радионицу-гаражу-шупу да настави рад на свом ремек-делу, регалу од дасака нађених код канализационог колектора, лично рециклираних и брижљиво очишћених од разне каке. Све строго по мерама, трипут мери, једном сече бошанственом убодном тестером за коју није купио нове листиће откад је Момо Булатовић у осмолетки пустио бркове. Тракаста брусилица и пиштољ са акрилним лаком се три пута смењују уз пажљив рад њиховог власника. После сушења, сазива се фамилија а његово чедо коначно може да се усправи.
Међутим, чедо се руши, а након исказане неверице Живадин уз гласно јебање сунца у пичку придиже регал. Тамо где је стајао леви предњи ногар гура сипорекс, а тамо где су стајали оба десна ногара, бифе са отварањем на кип и Шешељев портрет у дуборезу сада нема ничега, па Живадин одузима баби штаку уз њено гласно неслагање са патоса и њоме поткочује десну страну, измакне се, погледа и каже: "КО ШЕЋЕР!"