U vreme novembarskih praznika (za proletere Dan Republike, za partijski neosveštene seljane Svinjokolj) pripremale su se razne đakonije za duge zimske dane.
Čvarci, slanina, kavurma, švargla i urka, poneko suvo rebarce, rep i uvce i, naposletku, kraljica svih zimskih dana - kobasica.
Obzirom da je zahtevala potrošnju previše mesa, pravljena je u ograničenom tiražu koji nije dosezao do kraja zime pa otud i ovaj izraz.
- Sine, kad ćeš već jednom da se oženiš... sve si stariji, a ne misliš majci na unuke...
- Polako majko, kad naiđe prava... imam ja više dana nego kobasica...
- More, da se ženiš ti bitango inače prestajemo tata i ja da ti šaljemo te kobasice u Beograd, pa jedi viršlu austrijsku!
