Ovo su reči preponosne majke čije je žgepče pobedilo na “bebi maratonu”-neopsivo živoj i teškoj trci dugoj 4 m, gde se od unezverenih beba očekuje da pobede u puzanju, inače uobičajenoj zabavi u kućnom ambijentu. Staviti bebe pred masu navijački raspamećenih roditelja, odnos takmičara i navijača je bar 1:10, više liči na torturu nego na zabavu, bebe plaču, zbunjene su i krajnje neuspešne kao klovnovi ili gladijatori. Njihove dede i babe su verovatno gledali dilm”Konje ubijaju, zar ne” , ali izgleda – uzaludno. Svojoj deci nisu objasnili koliko ljudsko dostojanstvo može nisko da padne u trci za male pare.
Film “Konje ubijaju, zar ne” govori o danima Velike ekonomske krize, sunovratu svih vrednosti i borbi za golo preživljavanje, takmičenju ko će moći da izdrži celodnevno igranje bez odvajanja od partnera…
I bebe ubijaju, zar ne…Koliko li će para bebac da zaradi sa dvanaest meseci, ili za godinu-dve.
