Градске или сеоске измишљотине, које су толико учестале у свакодневном животу или говору, да их сви, управо због своје небулозности прихвате као истину.
- Брате, ови народњаци су тотални фрикови. Си чуо оно "Сузама сам лепио тапете, кад си отишла и однела дете"?
- Јесам, јесам.
--------------------------------------------
- Брате, знаш да је Ђогани рекао Слаџи: "Чекам те код колима"
- Да знам, гледао сам на ТВ-у.
--------------------------------------------
- Брате, знаш да је Цеца рекла код Минимакса да јој је омиљени писац Толстојевски?
- Зар није то била Карлеуша?
- Ммма јок бре Цеца. Гледао сам уживо емисију.
- Кад бре?
- Пре пар месеци...
- Па Минимакс је умро пер неколико година.
- .....чекај, оћеш да кажеш да ја лажем?
- Ма јок бре, вероватно сам се ја нешто зајеб`о...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.