
Спој речи, које се може понављати у недоглед. Најчешће се могао чуто по школским двориштима када смо до некле владали спортовима, као што су кошарка, ватерполо, рукомет и фудбал. Клинци би се на великом одмору окупили испред школе, и тако размењивали сличице омиљених спортиста, које би касније лепили у своје албуме. Ова атракција живи и дан данас, али не у толикој мери као некада.
-имам, немам, имам, имам, имам, дупликат... Може Дивац за Бодирогу?
-Уууу, може овако: ајде, ти ми дај Дивца, и Ђорђевића, а ја теби Бодирогу???
-Хммммм, ајде договорено!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.