
Спој речи, које се може понављати у недоглед. Најчешће се могао чуто по школским двориштима када смо до некле владали спортовима, као што су кошарка, ватерполо, рукомет и фудбал. Клинци би се на великом одмору окупили испред школе, и тако размењивали сличице омиљених спортиста, које би касније лепили у своје албуме. Ова атракција живи и дан данас, али не у толикој мери као некада.
-имам, немам, имам, имам, имам, дупликат... Може Дивац за Бодирогу?
-Уууу, може овако: ајде, ти ми дај Дивца, и Ђорђевића, а ја теби Бодирогу???
-Хммммм, ајде договорено!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.