Kada je neko toliko lenj da ništa ne želi da uradi sam, već s pravom očekuje da drugi završi i njegov deo posla. Ili, još gore, uopšte ne priznaje da ima bilo kakvu obavezu.
Ćerka: - Šta da radim sa ovim stvarima preko stolice! Sad će da mi dođe drug!
Majka: - Što ih lepo ne složiš u orman! Pogledaj i krevet, ništa sama nećeš da uradiš!
Ćerka: - Ne mogu sad da sklapam stvari! Mnogo žurim, doći će mi drug svaki čas!
Majka: - Ne znam kako te više nije sramota, došla sam onomad, puna piksla na stolu, šoljice od kafe, nenamešten krevet!
Ćerka: - Nisam to ja, to je Marko (brat) ostavio!Majka: - Nije ni on bolji, ali mislim da si baš ti ostavila!
Ćerka: (Demonstrativno napušta sobu) - Misli šta hoćeš, baš me briga!
Majka: Ne mogu da verujem! Kao da nisi žensko, sve očekuješ da ja uradim!
(Besno izlazi iz kuće, jer je došla samo na pauzu s posla)
+ić!