Svi muškarci imaju šizofrenu potrebu da se prema svom vršnjaku odnose kao prema odvojenom i samosvesnom entitetu (penis sapiens). Tako je valjda lakše otresti sramotu za nepostizanje erekcije sa sebe (čuvena rečenica "ne znam šta mu je"), ali se i otvara mogućnost samopohvaljivanja za postignut uspeh bez prizvuka arogancije ("bravo mali"). Pravi uzrok za ovo ponašanje nije istražen, mada bi Frojd da se bavio ovom temom sigurno imao nešto da kaže što bi uključivalo vezanost za majku ili ljubomoru na oca.
Kao samosvesnom biću potrebno mu je dati neko ime. Prilikom odabira imena muškarci se oslanjaju na staru tradicju kada su se deci davala imena sa magijsko-mitološkim značenjem, sve u cilju odvraćanja zlih sila od čeljadeta i garantovanja pozitivnih osobina koje proizilaze iz tog imena.
Tako npr. imamo sledeća popularna imena i karakteristike koje se vezuju za njih:
Stojan, Stojko - duga i pouzdana erekcija
Gvozden, Kamenko - čvrtstina, krutost
Milovan - milovanje od strane ženske ruke
Radovan - ženska radost
Dragoljub - zagarantovan oralni seks
Zdravko - otporan na bolesti
Srećko - srećne ruke u pronalaženju voljnih partnerki
Aleksandar - uz konotaciju "Veliki"
Dušan - u. k. "Silni"
Đorđe - uz prefiks "Kara-"
Živko - vitalnost
Dobrivoje - dobro vojevati = dobro se pokazati u ratu polovaS' druge strane imena koja se izbegavaju su:
Mirko - mirnoća, inertnost
Nenad - niko mu se ne nada
Ranko - prerana ejakulacija
