Glagolski oblik koji ne postoji ni u jednom jeziku, a usled dejstva psihoaktivnih supstanci na centralni nervni sistem čini se veoma logičan i postojeći. Svaki njegov pokušaj izgovaranja u tim okolnostima uzrokuje dubioznu konfuziju.
Koliba na obali Morave. Sitni noćni sati. Dva mladića u ovom bezbrižnom okruženju odaju se čarima hemije, alkohola i elektronske muzike. Katarza se stapa sa mesečinom i plamenom šljivovih trupaca.
-Pi' to pivo, kasniš mi već dva. :izgovarajući ove reči, dok uživa u ukusu produkta obližnje pivare, prvoj glavi se besumično polusatno gomilanje drva pored vatre od strane druge glave čini uzaludno. Zna da joj je potrebno pivo i da bi, ako bi oslobodila um dabrovskog posla, uradila ono što želi istinski. Traži odgovarajući glagolski oblik i izgovara:
-'Ajde, bre, pije mi ti se pivo.
-Pa pi'!
-Ne shvataš me, brate, pije mi se tebi pivo!
-Koja si ti djanka! Šta se tripuješ, ništa te ne shvatam.
-'Oću da ti piješ pivo, jer ti se pije, a ne znaš, jer samo gomilaš ta drva, a više nam ne trebaju. Mislim: sedi, pi' pivo i opusti se.
-Da znaš da bi' mog'o. :seda, pije pivo i opusta se:
