Iznenađenje! ...al' na jednom dalmatinskom dijalektu.
Kod nas se koristi ne za neko lepo iznenađenje kao "iznenađenje! kupio sam ti auto!" ili "iznenađenje! pozvala sam drugaricu da probamo u troje!" nego za nešto loše. Mogao si da očekuješ da će se desiti ali ipak, onako ironično, "koje iznenađenje obili su mi auto a ja ga parkirao u onoj mračnoj ulici".
-Jakša, kako bilo sa Roksanom na ručku?
-Pa u početku je bilo dobro... Ja je odveo u restoran, ono sve neki luksuz, ona zinula, sva se zbunila, prvi put sišla s planine pa joj neobično.
-I?
-Pa ništa naručili mi tu svašta, ja joj rekao da uzme sve najskuplje, ja častim, vidim ona me gleda onako, ja se taman ponadao da će biti neki dobar "dezert" kad se vratimo kod mene.
-Znači sve ispalo kako treba?
-Ma kakvi. Mi sve pojeli i popili i ja da platim kad ono... Improvižada! Ja zaboravio novčanik...
-Au...i šta bi onda?
-Ništa, ona jadna platila, dala babin zlatni prsten, pošto je to jedino imala od neke vrednosti i više se nikad nismo čuli...
-Pa daj što je nisi zvao?
-Nema telefon.
