Изненађење! ...ал' на једном далматинском дијалекту.
Код нас се користи не за неко лепо изненађење као "изненађење! купио сам ти ауто!" или "изненађење! позвала сам другарицу да пробамо у троје!" него за нешто лоше. Могао си да очекујеш да ће се десити али ипак, онако иронично, "које изненађење обили су ми ауто а ја га паркирао у оној мрачној улици".
-Јакша, како било са Роксаном на ручку?
-Па у почетку је било добро... Ја је одвео у ресторан, оно све неки луксуз, она зинула, сва се збунила, први пут сишла с планине па јој необично.
-И?
-Па ништа наручили ми ту свашта, ја јој рекао да узме све најскупље, ја частим, видим она ме гледа онако, ја се таман понадао да ће бити неки добар "дезерт" кад се вратимо код мене.
-Значи све испало како треба?
-Ма какви. Ми све појели и попили и ја да платим кад оно... Импровижада! Ја заборавио новчаник...
-Ау...и шта би онда?
-Ништа, она јадна платила, дала бабин златни прстен, пошто је то једино имала од неке вредности и више се никад нисмо чули...
-Па дај што је ниси звао?
-Нема телефон.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.