
Реч која се расплине на толико фронтова да изгуби вредност, а њено право значење нико ни не упитује. Као и новчани апоен одштампан у хипернадуваном броју који буквално служи да се лепи по зиду уместо тапета, тако и инфлаторни израз згодно послужи да се попуни рупа у аргументима. Рупа која и даље стоји, додуше, али се не види шупљина и не дува промаја кроз њу.
Позер- израз је некад означавао особу која се труди да припада некој групици људи тако што их на силу опонаша изгледом и понашањем. Данас означава сваког ко је млађи од саговорника и не слуша исту музику.
Фашиста- некад је означавала припадника фашистичке партије који се залаже за централизовану ауторитарну власт државе. Данас- најобичнији политички неистомишљеник у каквој параолимпијади од расправе.
Бот- интелигентни рачунарски програм који опонаша људске реакције и гестове по унапред написаном програму. Данас- свако ко сматра да су скечеви против власти трули и да су им форе на нивоу свежих пубертетлија и Анонимуса Србије.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.