Свима који студирају или су кроз то чистилиште већ прошли овако нешто се сигурно дешавало; имало се пара за недељу дана али се дигла патка да се изађе и мало издувају вентили јер се, јелте, превише учило. Елем, провод је био на нивоу и све је било супер док није дошло време да се погледа истини у очи (читај новчаник). Кад те запахне промаја и пресече слика Николе Тесле који као да те стреља погледом онда ти је потребан лек, мио поглед Ђорђа Вајферта или неког девизног јунака...
(Грчевито листање именика, презнојавање зависника, тескоба реконвалесцента, налазиш потенцијалног даваоца и усиљено смиреним гласом започињеш излагање)
Ти: Ееееј деси Јово, брате, шта ми радиш? Нема те сто година јбт...
Давалац: Јаков, брате, Јаков... реци...
Ти: Уфф... извини јебига, ој да мрем, треба ми инфузија што пре...враћам за три дана..
Давалац: Каква инфузија?
Ти: Црвена једна да се повратим мало...
Д: Ајде важи...
Ти: То! Бољи си од Црвеног Крста и Војске Спаса, има да ти... ало?
(туу туу туу...)
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Није ти ово лоше. Нимало. +
Хвала, хвала...