
Свима који студирају или су кроз то чистилиште већ прошли овако нешто се сигурно дешавало; имало се пара за недељу дана али се дигла патка да се изађе и мало издувају вентили јер се, јелте, превише учило. Елем, провод је био на нивоу и све је било супер док није дошло време да се погледа истини у очи (читај новчаник). Кад те запахне промаја и пресече слика Николе Тесле који као да те стреља погледом онда ти је потребан лек, мио поглед Ђорђа Вајферта или неког девизног јунака...
(Грчевито листање именика, презнојавање зависника, тескоба реконвалесцента, налазиш потенцијалног даваоца и усиљено смиреним гласом започињеш излагање)
Ти: Ееееј деси Јово, брате, шта ми радиш? Нема те сто година јбт...
Давалац: Јаков, брате, Јаков... реци...
Ти: Уфф... извини јебига, ој да мрем, треба ми инфузија што пре...враћам за три дана..
Давалац: Каква инфузија?
Ти: Црвена једна да се повратим мало...
Д: Ајде важи...
Ти: То! Бољи си од Црвеног Крста и Војске Спаса, има да ти... ало?
(туу туу туу...)
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Није ти ово лоше. Нимало. +
Хвала, хвала...