Par roditelja koji svaki časak čekiraju na svoju princezicu, malu ćerkicu, njihovu odličnu učenicu i malo nevinašce kada joj prvi put u posetu dođe dečko, upadajući joj u sobu i postavljajući nepotrebna pitanja. Najčešće naizmenično.
- Mama, tata, ovo je Marko. Idemo mi gore u sobu.
- Joj Ranko crna ja, pa šta ćemo sad?
- Slušaj, idemo polako, ima da ih prekidamo toliko da neće stići ni da pomisle na to.
- Dobro.
- Tijanice, dušo, evo mama donela sok da se posluži dečko. A u koju školu ti ideš? Vidim da si malo stariji, možda si i završio?
- Kevo, odjebi od dečka, vidiš da nije ni počeo, izađi i pusti nas.
- A joj, pa 'de mi je onaj ključ trinestica jebem mu lebac krvavi...
- Ćale bre, 100% nije u mojoj sobi, a'e izlazi! (kad smo kod trinestice, daj bar toliko da ima 'leba ti)
- Dušo, evo mama će da vam donese kafu sad, pa posle idem do prodavnice da vas malo pustim.
- Odlično kevo, taman da skinem brus dok se ne vratiš i povedi tajsona da nas ne smara. Kupi kondome 'leba ti, da ne bi praktikovali evakulaciju.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
сабијачки пример!
+++
Saglasna sa Miletom.
+
mnogo dobro definisano
++