Isfrustrirana profesorka

Сусрећемо се са том тужном особом на свим нивоима школовања.

Кад си у основној школи, вређа те и понижава на сваком кораку. Ако не научиш лекцију баш онако како пише у књизи, најебао си. Та ће својски да се потруди и да те обрука пред свима. На часовима се никада не шали, евентуално тек понекад, и то на рачун неког од ученика, јако неслано. Увек има један те исти израз лица, а када се пожалиш разредном старешини, он ти само каже да загрејеш столицу, јер изгледа ни њему није до расправљања с њом.

У средњој школи најчешће начујеш да је твоја омражена профанка уседелица. Видиш да се облачи увек исто, школски, никад атрактивно, никад нападно. Држи дистанцу. Ретко се шали. Не говори о приватном животу. Превише тражи од ученика и нема разумевања за тебе кад направиш неко срање и просто се запиташ да ли је она икад била млада. Секс је за њу вечита табу тема, чак и кад предаје психологију, социологију или неки други предмет који обилује том тематиком. Кад питаш неког другог профана нешто о њој, сазнаш да је једина врлина коју она истиче та што је имала просек на студијама од 9.89.

Факултети нарочито обилују исфрустрираним асистенткињама и професоркама. То су углавном особе за које си чуо да нису имале апсолутно никакав живот за време студија (а ни пре тога, вероватно) због два порива: Један је тај што су превише и механички морале да уче, а други је вечита опседнутост професорским чмаром, који јој касније помаже да догура до 'цењеног' положаја предавача.

На крају сконташ да никаква диплома, просек и положај не вреде траћења младости и драго ти је што ћеш да отегнеш студије за коју годину. Макар си остао здрав и весео.