
месец дана ниси "јео кашиком", месец дана си уносио у себе само чврсту материју саламе и хлеба.. столица је престала бити честа.. а онда је дошао тај дан, дан када сазнајеш како је женама на порођају. седаш на шољу, свестан да ће овај пут да боли. ознојан се напрежеш већ пола сата, али одустајеш због превеликог бола.. минуте пролазе, агонија се наставља.. већ превише седиш у клоњи, пада ти на памет да укућани мисле да "лупаш мајмуна", дајеш све од себе, сад или никад.. стискаш зубе.. бућ.. ах.. олакшање.. устајеш, гледаш своје буље дело.. дебела смеђа штапина стоји несаломљена.. пушташ воду да говна оду, али онај штап и даље поносно стоји, као споменик малопређашње муке, узимаш четку да га сломиш док ти кроз главу пролази мисао "данас ћу кувати супу"
не дај боже да си јео и љуте паприке..
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Vrhunski. Imao isto iskustvo vise puta
Vala baš.. +