Iskukati

- Jel radiš?
- Da.
- Kolko?
- Pola sata deset, sat petnaest, sa završnicom dvajes.
- U bre jel to nešto poskupelo? Prošle godine sam za crvenu dobijao sa završnicom i još si imala bar tri zuba više i bolesti manje. Ovo je stvarno previše!
- Ne može bre! Ako oće da radiš radi ako neće doće drugi.
- Čekaj bre. Daj da popričamo dok čekaš, da ne čekaš peške. Gledaj znam ja da si ti u teškoj situaciji i znam da tebi malo od toga ide ali stvarno ga pretera. Meni je stvarno potrebno udovac sam već pola godine, deca su me napustila, još sam dobio i otkaz prošle nedelje. Ma sve muka do muke.
-Ma briga me! Imam ja i svoje probleme.
-Naravno. Ko ih nema? Nego ovo što sam ti pričao je samo vrh ledenog brega, sve bi ja to izgurao jak sam ja, nego ima nešto što me izjeda iznutra. Sve manje i manje vremena imam.
-Nije valjda "ono"?!
- Jeste "ono".
Joj nemo' da pričaš! Meni otac umro od toga, teške su to muke.
Ma ništa mi ne pričaj. Raspadam se, svaki dan pomišljam da mi je zadnji, budim se i ležem sa tom mišlju. Kažu da su dani u pitanju.
-Nije valjda?!
-Ma ne pitaj. Aj doviđenja, evo mi ga autobus.
- Čekaj!
_____________________________________________
- Dosta više sa tim utakmicama! Vazda ceo dan samo u to buljiš a ja rintam po kući ko sluškinja. Daj meni seriju da gledam.
- Beži bre imaš u spavaćoj mali televizor pa gledaj do mile volje.
- Daj bre nemoj da si takav počinje mi serija. Bud čovek bar jednom, imaj bar malo razumevanja majku mu!
-Pali bre!
- Prebaci!
- Neću!
- Prebaci!
- C.
- Molim te!
- Jok.
- Daj bre koji ti je?! Prebaci mi seriju.
- Koju seriju?!
- Tursku.
- A evo ga Galata - Fener na Areni. Ššš