Kraj radnog dana. Pošto ste večerali ručak od juče, idete da obavite rutinsko održavanje higijene telesnih šupljina pred spavanje. Ti pereš zube dok ona pored tebe kenja i lista novi katalog iz Maks Faktora. Ona kreće da se tušira kad ti krećeš da se briješ, ali uigran ste tandem tako da naizmenično koristite toplu vodu bez ikakvog dogovaranja. Ustvari, ćutite sve vreme. Tebe je danas šef cimao da čistiš lišće oko magacina, totalno si izgoreo i utripovao da ludiš jer si jedva čekao da dođeš ženi na oči. Napet si k'o ko Kamazova sajla za vuču, a ni muda ti nisu nešto bolja - primećuješ da su blago poplavila. Pouzdano znaš da je svršavanje najbolji melem za glavobolju, ko šiša babu i njene biljne čajeve kad je imala mlohavog dedu pored sebe čitav život, i nadaš se neposrednom snošaju... Ali, kurčina. Njoj su misli ko zna gde, i radi joj se ko zna šta, najverovatnije ne misli ništa i pokušava da još malo uživa u mirisu kupke i vrele vode što pljušti iz tuša kineske proizvodnje. Ležete u krevet, i ti svojim neveštim govorom tela pokušavaš da iniciraš nekakvu bednu predigru, ali ne vredi. Frigidna je kao španski zid u foajeu likovne galerije. Cimaš se još neko vreme, najradije bi sasuo u nju sve izlučevine svakodnevnice, iscedio joj sve sokokove i đavola gratis, ali u momentu kad ona gasi lampu na noćnom stočiću i okreće ti leđa, iz tebe izlazi nemi krik zarobljene žirafe u Palminom zoološkom vrtu i bespomoćne reči:
Ajde ga barem uzmi malo u ruke, iskuliraj me molim te.
