Ispljuvati na mrtvo ime
Pričati o nekoj osobi najgore i kad umre. Obično se o pokojniku sve najbolje priča, ali im neko iz nekakvog ili nikakvog razloga ne može oprostiti.
Bio je dobar Bora, malo prek ali dobar.
-On, on ostao mom svekru grdne pare dužan, još kad je kuću prerađivao. To je đubre neviđeno, njemu ni gospod ne može da oprosti?!
-Nemoj tako Cveto, umro čovek, pusti ga da se odmori.
Ma neću ga pustiti, ima da ga ispljujem na mrtvo ime gde god stignem! Sve dok sam ja živa!
-E moja Cveto, ne valja to.
