
Причати о некој особи најгоре и кад умре. Обично се о покојнику све најбоље прича, али им неко из некаквог или никаквог разлога не може опростити.
Био је добар Бора, мало прек али добар.
-Он, он остао мом свекру грдне паре дужан, још кад је кућу прерађивао. То је ђубре невиђено, њему ни господ не може да опрости?!
-Немој тако Цвето, умро човек, пусти га да се одмори.
Ма нећу га пустити, има да га испљујем на мртво име где год стигнем! Све док сам ја жива!
-Е моја Цвето, не ваља то.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.