Био је добар Бора, мало прек али добар.
-Он, он остао мом свекру грдне паре дужан, још кад је кућу прерађивао. То је ђубре невиђено, њему ни господ не може да опрости?!
-Немој тако Цвето, умро човек, пусти га да се одмори.
Ма нећу га пустити, има да га испљујем на мртво име где год стигнем! Све док сам ја жива!
-Е моја Цвето, не ваља то.