
Причати о некој особи најгоре и кад умре. Обично се о покојнику све најбоље прича, али им неко из некаквог или никаквог разлога не може опростити.
Био је добар Бора, мало прек али добар.
-Он, он остао мом свекру грдне паре дужан, још кад је кућу прерађивао. То је ђубре невиђено, њему ни господ не може да опрости?!
-Немој тако Цвето, умро човек, пусти га да се одмори.
Ма нећу га пустити, има да га испљујем на мртво име где год стигнем! Све док сам ја жива!
-Е моја Цвето, не ваља то.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.