Ispoetio se

--Брате јутрос док сам чекао бус смрзао сам се као пичка,није ми добро.Јел теби зима?
--Не питај ме да л` је зима док по роси с циганима брилијанте за кравату бирам..
--Брате јел ти добро?Шта машташ?!
--Није то никаква бајка.Нека безазлени зато запуше своје уши и ћуте.Заволели смо се,понешто псећи и светачки.Заковали се једно у друго кланфама зуба..
--Остаћеш ти без зуба,шта се поетиш??

----------------------------------------------------------------------------------------------
--Опери руке и хајде да једеш.Испекла сам ти хлеб дођи
--Смеша се пече на двеста степени,док сасвим не порумени.Онда се извади и послужи,на тањир један дужи,па се једе све у сласт а пекару свака част!
--Ама коњино једна нисам купила овај хлеб,него сам га испекла,поштуј мало своју мајку и дођи да једеш остави се телевизора!
--никада завичајни извори
не беху бистрији
никада песма чобанска
не одзвањаше тако осунчаним бреговима
никада више шуме не играше лепшу песму
никада тако не сањаху сунце и ветар
никада више моје ласте не запеваше
такву песму о пролећним буђењима
као онда када сам био у твоме наручју
мајко
песмо мећу звездама
--Што се поетиш несретниче?!