Reč "patetika" potiče od starogrčke reči "pathos". Ova reč imala je najplemenitije moguće značenje: uzvišenosti, posvećenosti, vrhunske emocionalnosti. Estetička kategorija uzvišenog vezana je, pre svega, za starogrčku tragediju. Antički tragični junaci uvek stoje, busaju se u grudi, kleče, dižu ruke u nebo, ali nikada ih nećete videti da sede, jedu ili obavljaju nešto svakodnevno. Junak koji seda usred uzvišene tirade pokvario bi ceo utisak. Vremenom, svako preterano iskazivanje emocija nazvano je patetičnim i dobilo negativan prizvuk i epitet neiskrenosti. Današnji mali zauzeti čovek nema ni snage, a ni vremena za suviše emocija. Umiranje patetike je, ustvari, i umiranje heroike i heroja u savremenom društvu, a funkciju katarze preuzimaju trećerazredne španske serije i rodoljubivi slogani.
