Istrošeni kurtoni

Пропали фудбалери који се након 30 и неке године враћају у Србију да помогну "вољеном" клубу да направи неки успех.

То су они велики таленти који харају по домаћим пашњацима али верују да су бољи и одлучују да оду у иностранство у потеру за славом и новцем.

Ту ипак виде да сплавови, алкохол и нерад не пролазе тако лако као у Србији. Такође, позајмица, премештај у Ц-тим или седење на трибини им не оставља велику наду да је тандем са Дрогбом о којем је причао менаџер више тако реалан.

Међутим, вођени оним - боље чистити говна у граду него бити цар у селу, одлучују да остану пар година, покупе кинту, дају интервјуе за српске медије и прогнозе за кладионицу и кад већ виде да ће их и домар пре назвати колегом него саиграчи из тима, схватају да је време да се врате кући. Као богови.

Медији их представе као б-о-м-б-у прелазног рока, док им навијачи додају уз име неки заборављени префикс или надимак. Што је најгоре, искуство симулирања из страних лига, понеки дриблиг и финта у страну обично су довољни да дотични и буду једни од најбољих играча у наредном пероду. Или не.