Propali fudbaleri koji se nakon 30 i neke godine vraćaju u Srbiju da pomognu "voljenom" klubu da napravi neki uspeh.
To su oni veliki talenti koji haraju po domaćim pašnjacima ali veruju da su bolji i odlučuju da odu u inostranstvo u poteru za slavom i novcem.
Tu ipak vide da splavovi, alkohol i nerad ne prolaze tako lako kao u Srbiji. Takođe, pozajmica, premeštaj u C-tim ili sedenje na tribini im ne ostavlja veliku nadu da je tandem sa Drogbom o kojem je pričao menadžer više tako realan.
Međutim, vođeni onim - bolje čistiti govna u gradu nego biti car u selu, odlučuju da ostanu par godina, pokupe kintu, daju intervjue za srpske medije i prognoze za kladionicu i kad već vide da će ih i domar pre nazvati kolegom nego saigrači iz tima, shvataju da je vreme da se vrate kući. Kao bogovi.
Mediji ih predstave kao b-o-m-b-u prelaznog roka, dok im navijači dodaju uz ime neki zaboravljeni prefiks ili nadimak. Što je najgore, iskustvo simuliranja iz stranih liga, poneki driblig i finta u stranu obično su dovoljni da dotični i budu jedni od najboljih igrača u narednom perodu. Ili ne.
- Jao pazi ovog Ilića, u Austriji nije odigrao 2 meča u sezoni, a ovde glumi neko ludilo...
- Šta serešm majmune? To je ILIĆ KAPITEN! Pazi tu fintu, ej!- Vukić stiže u Vošu, aaaa, el veruješ ti?
- To onaj što ga je dao Belgiji jednom... gde je bio poslednjih 10 godina?
- Nije bitno, verovatno i dalje igra kao zmaj...- Koji je imbecil ovaj Tošić, nije ni čudo što su ga oterali iz Nemačke.
- 'Alo bre, pusti dečka, dovoljno mu je loše što mora da jebe Karleušu.
