Raspadaš se - a ne znaš zašto.
Budiš se umoran, prezireš sunce.
Budiš se u mrtvačkom znoju, blijed kao krpa.
Nemaš snage.
Nemaš volje.
Neko ti je umro.
Taj neko si ti.
NEMAŠ VOLJE ZA ŽIVOTOM.
Više stvari nemaš,
nego što imaš.
Zašto?
Tvoja porodica kaže da zna,
a ti ne znaš.
Ne znaju ni oni.
Komunizam laže iz njih.
Propadaš,
umireš u sebi svaki dan.
Ko je kriv?
Ti?
Porodica?
Riba?
Društvo koje je istrošeno jednako kao ti?
Ipak si ti kriv.
Priznaješ to sebi.
Napreduješ - al' u kurcu.
Istrošen si i dalje.
Lagano propadaš,
Režim štednje baterije,
i dalje se trošiš.
Šta reći na kraju?
Nisi ti dečko umoran,
niti depresivan,
niti neshvaćen.
Ti si roba sa greškom.
Ti si istrošen.
Ende.
