Istumbati

- Господине, шта ви чекате?
- Чекам директорку овог ругла од школе.
- А шта ће вам? Имате заказано?
- Немам. Дошао сам изненада да ухватим кучку неспремну. Она ће мог јединца да истерује из школе. А знате зашто?
- Не, не, наставите.
- Пушили су у тоалету са другарицом. Он цигарету, а она њему. Па шта? И то је за људе.
- Да, да... Ни мени није јасно. Изашла деца са часа на пуш паузу. Шта је лоше у томе, забога.
- О томе вам причам. Чуо сам ја да она избегава разговор са родитељима јер нема довољно добре аргументе.
- Па да, прича се. И ја сам чула. Па господине, мало је жена приглупа. Нисмо сви цивилизовани нити можемо да будемо. Шта сте ви по професији?
- Сакупљач секундарних сировина.
- Претпоставила сам, види се да умете са људима.
- Мој син је једно мирно и повучено дете, на оца, односно мене.
- Да се приметити. Због тога је и у учионици пре месец дана поломио нос другару из клупе.
- Могао је уместо тога...
- Знам, знам! Могао је руку да му поломи, али је био присебан па се сконцентрисао на нос.
- Савесно дете.
- Јашта.
- И где је та бабарога, чекам је већ пола сата овде испед канцеларије. Да јој ја кажем пар ствари...
- Већ јесте. Нема више потребе да разговором. Било ми је задовољство.