Pozabaviti se mentalnim čalaprckanjem iole plitkog sagovornika. Gospodski, da ne kažem evropski, stavljati do znanja usled mogućstva probojnosti isuviše tanke lobanje istog.
- Gospodine, šta vi čekate?
- Čekam direktorku ovog rugla od škole.
- A šta će vam? Imate zakazano?
- Nemam. Došao sam iznenada da uhvatim kučku nespremnu. Ona će mog jedinca da isteruje iz škole. A znate zašto?
- Ne, ne, nastavite.
- Pušili su u toaletu sa drugaricom. On cigaretu, a ona njemu. Pa šta? I to je za ljude.
- Da, da... Ni meni nije jasno. Izašla deca sa časa na puš pauzu. Šta je loše u tome, zaboga.
- O tome vam pričam. Čuo sam ja da ona izbegava razgovor sa roditeljima jer nema dovoljno dobre argumente.
- Pa da, priča se. I ja sam čula. Pa gospodine, malo je žena priglupa. Nismo svi civilizovani niti možemo da budemo. Šta ste vi po profesiji?
- Sakupljač sekundarnih sirovina.
- Pretpostavila sam, vidi se da umete sa ljudima.
- Moj sin je jedno mirno i povučeno dete, na oca, odnosno mene.
- Da se primetiti. Zbog toga je i u učionici pre mesec dana polomio nos drugaru iz klupe.
- Mogao je umesto toga...
- Znam, znam! Mogao je ruku da mu polomi, ali je bio priseban pa se skoncentrisao na nos.
- Savesno dete.
- Jašta.
- I gde je ta babaroga, čekam je već pola sata ovde isped kancelarije. Da joj ja kažem par stvari...
- Već jeste. Nema više potrebe da razgovorom. Bilo mi je zadovoljstvo.
lajk! :)