Istutnjati se

Пре него живот уплови у мирније воде и свакодневица постане јебена мртваја рутине и учмалости, испунити квоту блудничења, баханалисања, балзамовања и осталих видова духовно-телесног иживљ авања иначе познатих свеколиком људском роду. Иживети се као млад мајмун (идемо на "тасманијски Ђаво"), дати му га по брзацима младости а пре свега правовремено избацити Мик Џегера из система и омогућити себи безболну транзицију у "Јелена Томашевић" фазу живота. И ако је до сада и било некаквих двоумљења у мом опусу у вези наречене - Јелена Томашевић, то је оно кад си зиљава љуштура.

Е сад, драги читаоче, ако у стварном животу ипак не припадаш поменутом типу људског изотопа и, у том смислу, не шаљеш генеричке честитке за Божић, Новака и Славу ("Да се вазда песма ори, да се мудра реч збори, да се радују мали тићи, СРЕЋНА СЛАВА МИТРОВИЋИ!"), онда дефинитивно имаш кворум здраве логике и свести да знаш да ЖИВОТ® јебено не престаје кад и ти престанеш да будеш напаљена кретенчина која повучена лоботомијом масе оће све да проба, види, натакне...већ да се стално мења, креће, увија к'о некаква чудна магма на небу и иде тамо негде у правцу Авале, Космаја, где ли, а и где год да оде увек га треба удисати пуним плућима, имамо их само два, јебемуматер.