Najiritantniji deo skoro svakog akcionog filma, smornije od scene gde neka rendom plavuša pokazuje dojku jer to tako treba i to tako ide.
Glavni baja, možda malo ćelav, puši marlboro crveni meko pakovanje ili laki isto meko prakovanje, nosi siledžijku ispod izgužvane šulje, roka viski otkako se probudi, nosi obavezno revolver kalibar 38. oko članka na nozi, odiše kuloćom ali ipak nekako ne zna da kad ima tristapedesosam krvožendih razbojnika za pobiti treba da uzme jebeni mitraljez a ne pištoljče sa polupraznim šaržerom.
Klasična scena negde pre početka finalne krljačine, on ispucava zadnji metak iz svog neprejebivog kratkocevnog mini topa i ubija poslednjeg negativca za tu deonicu. Sada on zna da je sam, da nema nikoga da mu pomogne u stilu Nea sa helikopterom i haubicom ali ipak zaobilazi sve puške, puško-mitraljeze, tromblone, bacače plamena, kanistere sa napalmom i jebene desert iglove koji se baškare međ' prstima palih neprijatelja i uzima jebeni najmanji, najsjebaniji, najzarđaliji, najneprecizniji, sa najmanjim kalibrom pištolj koji pride ima još cirka četri metka. Zadene ga za pojas i odalzi da se suoči sa buljukom žgadije koja bi mu silovala obe ćerke i dve bivše žene đuture.
