
У време наших дедова изласци су били дружење са другарима и другарицама у парку, неко је доносио гитару, причало се, зезало, јеле су се трешње... Сви су се враћали кући у доба док вече још није постало ноћ...
У време наших очева окупљало се када почне да пада вече, у школским двориштима средњих школа (основци још увек нису знали да постоји време после 21:00), ђускало се уз неки аматерски рок бенд, почело је конзумирање алкохола, сви су се враћали кући најкасније у 23:00...
У наше време се напијеш пре него што уопште стигнеш до кафића/сплава/ортака, кренеш од куће око 22:00, не сећаш се великог дела вечери, сетиш се само да си добио испал од неког скрндеља, када те врате кући, још неко време седиш на клупи у паркићу поред док ти уши још бриде, видиш пар основаца са флашом текиле и цигарама како пролазе поред тебе и смеју ти се, упадаш у собу око 05:00 будиш се негде у време када су твоји дедови почињали окупљања у парку...
И онда седнеш, и помислиш шта ће тек твоји унуци да раде...
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Pa deca ce da izlaze pred zoru, unuci na matine, a praunuci ce da zatvore ciklus sa tvojim dedovima :)
O, Bože. Po trajanju mog izlaska, zaključila sam da živim negde u vremenu naših očeva. :O
+
u jbt, takva mi je svaka subota/nedelja o.O
Dobra, dobra :) ! +
Poučno i interesantno. +++
Glupo ko kurac