"Ja sam bio u Hrvatskoj na moru i ništa loše mi se nije dogodilo"

Dobro, sinak. Hajde da krenemo redom. Da li si ti išao na more da ti se "ništa loše ne dogodi" ili da se odmoriš?
Poznata je cela priča: obala je prelepa, Jadran je super, ljudi se ponašaju kao da ništa nije bilo (barem ono dvoje sa hotelske recepcije i konobar, sa kojima jedino i razgovaraš), tvoji su šurnaest godina letovali u Dalmaciji, što ne bi i ti?
I tako dok se trudiš da ne pričaš glasno na ulici, da ne bi čuli ekavicu i naglasak, i misliš kako si srećan što si ti došao autobusom, a ne kao kolega kolima sa beogradskim registracijama, koja sada plivaju pokraj Makarske, razmišljaš naglas metodom kiselog grožđa i slatkog limuna:
"Grci su sirotinja, hoće da uzmu pare na svakom koraku, Turci su muslimani, Crnogorci nemaju nikakvu uslugu i pritom deru, Bugari nemaju nikakvo more, iz inata prema Vučku nisam hteo da ostanem u Svrbiji, Egipat i Tunis su preskupi i nebezbedni...".

A zapravo bi trebalo da se zapitaš: "Ima li makar i jedne druge destinacije gde toliko moram da vodim računa o bezbednosti, da li će se Vučić i Milanović oko nečega pokačiti, da li će Torcidi ili Bad Blue Boys-ima biti dan, a pritom sve to za ne male pare?".