Ja sam gubitnik

Нема човјека који није бар једном у животу помислио нешто овако.
Неки проживе већи дио живота живећи са овом мишљу.

Од када зна за себе ствари му нису ишле баш најбоље, све се некако одвијало у правцу који он није желио. Живот овакав какав је добио, није желио, али шта је ту је, морао га је живјети. Живот какав је прижељкивао, мислио је да никада неће имати...

Никад није могао да схвати како су други људи били толико срећни, весели, насмијани. У тренуцима за које је чак мислио да су му били срећни, увијек је његова срећа била мања од њихове. Све као на траци, ређају се невоље и недаће, живот га шамара и гази. Увијек неко осјећање да мало вриједи, увијек мало самопоуздања и вјере у себе и своје могућности. Најгоре му је падало стално размишљање о томе шта је исправно, да ли је у праву, шта ко мисли о њему, како да се уклопи у друштво, како да испадне духовит, паметан, добар...

Све што предузме, крене лоше и тако се и заврши...

Мислио је да је друкчији од других; тако су му бар говориле дјевојке у које је био заљубљен, а које су после његовог неуспјешног "мувања", обично завршавале са локалним шмекерима...И његова учитељица, наравно, у четвртом разреду основне, када је видјела његове свеске са стиховима које је посветио Милици, најпопуларнијој дјевојчици у разреду. Тако стидљиво а тако поносно примио је те њене ријечи, али је по доласку кући, из неког разлога, опет гласно заплакао.

Све је ту некако на мјесту, само је он ПОГРЕШАН.

Безброј пута заспао је с мишљу да ће сутра, када се пробуди, бити нови човјек, да ће, као у америчким филмовима, нешто шокантно да му се деси и да ће одједном схватити ко је и какав је, наћи праве ствари у животу, открити себе и свој пут. И наравно, да ће се попишати по онима који су му се цио живот изругивали и подсмијавали, или је бар он тако то схватао. Можда ће сутра, изненада, најљепша дјевојка у кварту да се заљуби у њега, и он ће да буде с њом, да шета куражно, не окрећући се око себе...

Застани, ослушни, погледај у себе! Ако у себи пронађеш нешто слично овако, прихвати себе онаквим какав си. Погледај се у огледало, насмијеши се, заволи себе. Заволи друге, и они ће онда волити тебе.

ОБАВЕЗНО приђи Драгани, прелијепој дјевојци која ти се свиђа, реци нешто што ти лежи на срцу, али без бојазни да ће те одбити или омаловажити; можда је и она у том тренутку сама и жељна друштва, можда имате доста сличних интересовања, можда су јој досадили набјеђени тупани који су јој вјечито прилазили, давајући јој излизане глупе комплименте...Приђи јер немаш шта изгубити, осим бесаних ноћи препуних тешких размишљања и презнојавања. Добити можеш много...

А сада срећно...