Nemam stav. Može sve, a ne mora ništa. Gotivim Partizan, al mi milo i za Dinamo kad prođe. Preferiram pinakoladu, mada je i Džeki dobar. Ma ne smetaju mi pederi, jebali se u dupe. Ne moraju ni da formiraju jebenu vladu, bole me kita. Ja sam za mir: volim buksnu, volim popit, volim zagalamit. Samo zezanje, batice, opušteno, bleja. E, a nekad, dok je bog hodao po zemlji, pričo mi ćale, zapale njih 10 za Rovinj, bahanalije, pa laganeze u Trst po farmerke a u povratku preko Plitvica, to su bila vremena.
Šta sereš bre brate? Real ili Barsa, treće nema. Jesam batice, Srbin sam! Ne valjamo, čak šta više - najgori smo! Al jebi ga, idem na posao za jebenih 25K, čitam knjige, slušam Džoja Divižna, svađam se, agitujem, radim na sebi. Što, da neće baba Kurana da dođe sa čarobnim štapićem i da napravi blagostanje? Oće kurac. Nema, kume, ništa od juče, a sutra je daleko. Sad i odmah. Rešavaj stvari u svojoj glavi, u svojoj kući, u svojoj okolini. Reci ponosno ko si i šta si, šta su ti pradedovi bili, pa to nije sramota, to je za ponos! I gledaj da opet budemo nešto, da se opet cene prave vrednosti. Nemaš stav, je li? Sram te bilo! Il si nešto il si ništa!
